KATASTROFALNE POPLAVE U SRBIJI maj 2014

Srbiju su proteklih nekoliko dana zahvatile velike poplave kakve se ne pamte u poslednjih 130 godina.

Velike količine padavina, koje je ciklon “Tamara“ doneo na Balkan, podigao je nivo reka u više delova zemlje, ugrožavajući veliki broj ljudi. U Srbiji je proglašena vanredna situacija.

Prema poslednjim informacijama iz MUP-a Srbije, sa ugroženih teritorija evakuisano je ukupno oko 31.873 lica od kojih je najveći broj smešten u prihvatilištima, poplavljena su 2.260, a ugrožena 1.763 objekta.
Angažovano je 3.564 vatrogasaca-spasioca, 847 vozila, 429 pumpi i 141 čamac.

Gradovi koji su pretrpeli najveću štetu od poplava su:

  • Na teritoriji Beograda: Obrenovac, Umka i Lazarevac.
  • U Braničevskom okrugu: Kostolac
  • U Mačvanskom okrugu: Šabac, Mali Zvornik, Krupanj, Loznica, Ljubovija, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić.
  • U Sremskom okrugu: Grad Sremska Mitrovica i opština Šid.
  • U Pomoravskom okrugu: opštine Svilajnac, Ćuprija, Paraćin, Rekovac.
  • U Kolubarskom okrugu: Grad Valjevo i opštine Ub, Lajkovac, Ljig, Osečina i Mionica.
  • U Moravičkom okrugu: Grad Čačak i opštine Lučani i Gornji Milanovac.
  • U Šumadijskom okrugu: opštine Rača, Knić i Topola.
  • U Raškom okrugu: Grad Kraljevo.

Na evakuaciji i pružanju pomoći ugroženima na poplavljenim područjima angažovana je kompletna Protivteroristička jedinica Republike Srbije, Žandarmerija, Specijalna antiteroristička jedinica, 2.400 pripadnika Saobraćajne policije, 60 pripadnika Uprave za vezu i kripto-zaštitu, 1085 policijskih službenika opšte nadležnosti i 998 pripadnika civilne zaštite.

Našim spasiocima u pomoć su pritekli i timovi iz  Rusije, Makedonije Slovenije, Bugarske, Češke, Nemačke, Austrije, Francuske, Madjarske, Crne Gore, Danske, Nemačke, Slovenije i Rumunije, koji su, osim pomoći u ljudstvu, pružili i  pomoć u vidu opreme za spasavanje, pumpi velikog i srednjeg kapaciteta za ispumpavanje vode u poplavljenim područjima.

Najteže poplavljen je Obrenovac odakle su, prema podacima MUP evakuisane oko 24.000 osobe. Ceo grad je pod vodom. Prema poslednjim informacijama, koje je dao MUP Srbije, pronađena su 14 beživotna tela, ali se strahunje da je ovaj broj veći i da će se tela otkriti tek kada se voda povuče. Takođe veliki je broj i uginulih životinja, što može predstavljati veliki problem narednih dana kada se prognoziraju visoke temperature.

Zbog toga je na teritoriji opštine Obrenovac, u delovima gde je to moguće, počela deratizacija terena i prikupljanje uginulih životinja kako ne bi došlo do širenja zaraza. Iz ovih razloga zabranjen je povratak evakuisanom stanovništvu.
Iz Obrenovca i Lazarevca, u subotu u nedelju, uklonjeno je 100 tona uginulih životinja, a te aktivnosti će se nastaviti i tokom sledećih dana.

U noći između 19 i 20. maja, naređena je hitna preventivna evakuacija stanovništva Zabrežja, a nastavljena je evakuacija Obrenovca. Za evakuaciju su bile angažovane snage vazduhoplovstva Vojske Srbije, ali je evakuacija brzo prekinuta jer su meštani odbijali da se evakuišu i ostajali u svojim domovima.
Velika opasnost pretila je Termolektrani „KOSTOLAC“, gde su pripadnici Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije, spasioci iz regiona i Evrope, kao i veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva, postavljali nasipe kako bi termoelektranu odbranili od vode. Odbrambeni nasip koji je postavljen na reci Mlavi kod termoelektrane, do sada je odolevao, međutim opasnost od prodora vode i dalje postoji. U pogon su stavljene i dve pumpe velikog kapaciteta koje izbacuju vodu između nasipa i termolektrane preko odbrambenog bedema, nazad  u korito reke Mlave.

Termoelektrana „Nikola Tesla“ (TENT) je takođe bila u opasnosti od poplava, a njoj je najveća opasnost pretila od reka Kolubare i Save, kao i od povećanja nivoa Dunava, koji se očekuje narednih dana. U rad su stavljene 7 pumpi, kako bi ispumpavale podzemne vode i na taj način smanjile rizik da voda dopre do elektrane. Nasipi oko termoelektrane su ojačani sa 20.000 džakova i stanje se održava pod kontrolom.

Na TENT-u je došlo i do razvoja požara nakon ispadanja jednog osigurača iz strujnog kola, te su određeni deo spasilačkih ekipa iz vazduha bili usmereni na sanaciji tog problema, jer se požar nije mogao gasiti sa zemlje.
Okolina Lazarevca, je takođe jako pogođena, poplavljeno je veliki broj kuća, deo stanovništva je evakuisano, a ugroženima je nedostajalo hrane, dok su sve vrste telekomunikacije bile u prekidu.
Na teritoriji Sremske Mitrovice i Šapca, organizovano je postavljanje nasipa kako bi se sprečilo izlivanje vode. Sa teritorije Sremske Mitrovice evakuisano je oko 660 osoba.

Pored pripadnika Sektora za vanredne situacije Republike Srbije, pripadnika Gorske službe spasavanja, pripadnika spasilačkih ekipa iz inostranstva, veliki broj građana dobrovoljaca, je u trenutku najveće opasnosti od izlivanja reke 17 -18.05.,postavljalo nasipe na Savi u Šapcu, kako bi se ovaj grad i svi važni objekti u njemu zaštitili. U tome se uspelo, tako da su odbrambeni nasipi na Savi kod Šapca do sada izdržali i stabilni su.
Prema rečima načelnika Sektora za vanredne situacije Predraga Marića, situacija u ovim opštinama je stabilna ali opasnost još uvek nije prošla. Vodostaj reke Save je ovih dana bio daleko iznad od ikada izmerenih kvota, i da se mora biti na oprezu još narednih sedam dana.

U Krupnju i Malom Zvorniku su se nakon poplava pojavila klizišta i odroni koji stvaraju veliku štetu naseljima, zatrpavajući kuče i rušeći sve pred sobom, pa je Krupanj nekoliko dana bio odsečen od sveta. Klizište kod Malog Zvornika, zbog kojeg je magistralni put Loznica - Ljubovija - Bajina Bašta bio u prekidu, i dalje "radi",

Mali Zvornik je dugo bez struje i vode, a dosad su prijavljena 64 klizišta. Zbog vodostaja, danima su odsečena i okolna sela, do kojih su volonteri stizali pešice, šumskim putevima da bi ukazali pomoć i odneli hranu i vodu meštanima.

Polako se krenulo sa sanacijom klizišta, a nivo vode od poplavnog talasa se povlači.
Opštinski štab za vanredne situacije u Šidu doneo je danas odluku o preventivnoj evakuaciji naselja Morović i Višnjićevo u toj opštini, dok je radno sposobno stanovništvo anagažovano na izgradnji nasipa.

Nasipi na Savi su postavljani i u Beogradu, tako da je grad u potpunosti osiguran od nadolazećeg poplavnog talasa.

Poplava je u Svilajncu, u potpunosti uništila dva naselja a prema podacima MUP-a jedna osoba je izgubila život.
Voda je ugrozila i regionali put preko kojeg je stizala pomoć, pa je jedan deo deonice bio zatvoren. Veliki broj ljudi je evakuisano i smešteno u Domu Zdravlja, školama i u privatnim kućama.

U Bajinoj Bašti je oko 450 osoba evakuisano, a situacija je najteža u zaseocima. Oko 1.150 km puteva je ugroženo, o neka sela su odsečena. Problem predstavlja i dostava hrane i vode jer su putevi nepristupačni, a nemaju helikopter da bi prišli.

Ljig je usled poplava ostao bez vode, jer su bujice na tom području odnele kompletan vodovodni sistem, a pojavila su se i klizišta.

Od klizišta je ugroženo oko 100 domaćinstava, a neke kuće su već i srušene, dok je 300 stanovnika već evakuisano iz svojih domova, od kojih 50 smešteno u lokalnom hotelu dok su ostali utočište potražili kod rođaka i prijatelja.

Na području Ljiga poplavljeno je 3.000 hektara oranica, praktično svo zemljište u slivovima reka Ljig, Kačer i svih ostalih vodotokova.

I opština Lučani je bila pogođena poplavama. Zbog klizišta koja su proradila nakon povlačenja vode , određene kuće su u opasnosti pa su porodice evakuisane.
U selu Dljin je došlo do izlivanja supstanci iz nekoliko privrednih objekata.

U Smederevu su se takođe nakon obilnih kiša pojavila klizišta. Po naređenju Gradskog štaba za vanredne situacije, Direkcija za izgradnju obilazi klizišta da bi se izvidela situacija i preduzeli dalji koraci. Zbog izlivanja vode  i oštećenja kolovoza još uvek nije u funkciji jedan deo puta.
Trenutnu opasnost po Smederevo predstavlja reka Dunav koja je u porastu, ali jos uvek nije došla do kritičnog nivoa. I pored toga naložena je evakuacija stanovništva dva naselja gde nisu postavljeni nasipi.

U nekim opština voda i dalje nije za piće. U ostalim opštinama se već krenulo sa asanacijom terena, uklanjanjem tela uginulih životinja i dezinfekcijom.

Ono što ovih dana predstavlja opasnost to je nadolazeći talas iz Hrvatske i Bosne koji će podići nivo Dunava i u Srbiji. Zbog toga su hidroelektrane Đerdap I kod Kladova i Đerdap II kod Negotina u pripravnosti.
Privredno društvo Hidroelektrana (HE) Đerdap preduzima sve neophodne mere kako bi ispuštanjem vode na najvećoj dunavskoj elektrani smanjio nivo vodostaja nizvodno od Beograda.

Ono što ohrabruje je da je situacija sa vodostajima reka u Srbiji nakon šest i više dana stabilna. Na svim kritičnim mestima su postavljeni nasipi i korita reka dobro osigurana, tako da se spremno čeka novi nadolazeći talas, ali se stanovništvo iz sliva Save u Šidskoj opštini i dalje preventivno evakuiše. 
Operativni štab i dalje koordinira aktivnosti nadležnih organa na evakuaciji ugroženog stanovništva i aktivnosti prijema međunarodne pomoći i pratnju specijalizovanih timova od graničnih prelaza do mesta određenih za pružanje pomoći.

Pripadnici stranih helikopterskih jedinica prevezli su osam tona medicinskog materijala, lekova, hrane i vode za piće i omogućili lekarskim osobama rad na nepristupačnom terenu.
 
Sektor za vanredne situacije obavestio je sva ministarstva o angažovanju inspekcijskih službi iz svoje nadležnosti da odmah izađu na ugrožen teren, posebno na najkritičnija mesta koja su pretrpela posledice poplava, u cilju organizacije ublažavanja i otklanjanja posledica nastalih poplavnim talasom.

U Srbiji je proglašena trodnevna žalost - 21, 22 i 23 maja, zbog stradalih u ovim poplavama.

 

PROGLAŠENA VANREDNA STANJA U VIŠE OPŠTINA U SRBIJI ZBOG IZLIVANJA REKA

[23.04.2014.]

Srbiju su u proteklih nekoliko dana zadesile velike padavine koje su povećale vodostaj reka, usled čega je došlo do velikih poplava. Zbog toga je u više opština u južnoj, zapadnoj i istočnoj Srbiji proglašeno vanredno stanje.
Vanredno stanje je proglašeno na teritoriji opština: Kuršumlija, Lučani, Požega, Aleksinac, Prokuplje, Zaječar, Medveđa, Lebane, Doljevac, Gadžin Han, Trgovište, Žitoradja, Dragačevo.

Prema rečima načelnika Sektora za vanredne situacije Republike Srbije, Predragu Mariću, najugroženije opštine su Prokuplje, Zaječar i Žitorađa.

U Zaječaru je došlo do izlivanja Belog Timoka, pa su se pripadnici Žandarmerije i Sektora, zajedno sa načelnikom Sektora, Predragom Marićem, uputili u tom kraju gde su dežurali, kako bi pomogli lokalnom stanovništvu u odbrani od poplava i kako bi ih evakuisali. Prema informacijama iz Sektora, angažovano je 40 vatrogasaca spasilaca i 50 pripadnika Žandarmerije iz niškog odreda.

Sela u okolini opštine Kuršumlija su zbog izlivanja reka ostala odsečena od grada.  Za rešavanje nastale situacije angažovane su mašine i radnici komunalnog preduzeća, koji su pokušavali da oslobode put do poplavljenih sela. Reka Toplica je poplavila voćnjake, plantaže i njive sa pšenicom.  Poplave su načinile ogromnu štetu lokalitetu Đavolja Varoš, koji je bio nominovan za sedam svetskih čuda prirode.

U Kuršumliji je ugroženo snabdevanje pijaćom vodom i u prekidu su fiksna i mobilna telefonija i internet. Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i zaposleni u javnom komunalnom preduzeću u Kuršumliji učestvovali su u odbrani od poplava, postavljajući džakove peska kako bi sprečili da voda prodre u kuće. Nivo reke Toplice je porastao za skoro jedan metar.

Zbog izlivanja reke Kosanice i velikog odrona presečen je put prema Prolom Banji, i najavljen je prekid saobraćaja na magistralnom putu Niš – Priština. 31 pripadnik bataljona Vojske Srbije, na osnovu zahteva Štaba za vanredne situacije opština Kuršumlija, pomaže ugroženim građanima u otklanjanju posledica poplave, kao i u sprečavanju novog izlivanja vode.

Više od tridesetak kuća u opštini Lučani je ugroženo zbog poplave. Voda je ušla i u poslovne prostorije fabrike „Milan Blagojević“, a došlo je i do pojave šest klizišta. Preko 300 ha oranica je poplavljeno. Usled izlivanja reke Bjelice, došlo je do prekida saobraćaja na putu Guča-Lučani.
Sektor za vanredne situacije je ponudilo pomoć opštini Lučani, a vatrogasna brigada iz Čačka je u noći između 18. i 19. cele noći dežurala i bila u pripravnosti. Evakuisano je 440 ljudi, a veliki broj domaćinstva je ostao bez struje.
Na licu mesta u opštini Lučani, su došli i ministri saobraćaja i građevine koji su prisustvovali zasedanju proširenog opštinskog Štaba za vanredne situacije.

I Kraljevo je teško pogođeno poplavama. Lokalne vlasti su organizovale odbranu od poplava, te je u reku Ribnicu posuto oko 30 kamiona kamenja. Vodostaji reka Ibar i Zapadna Morava su u porastu, počeli su da se pojavljuju i odroni, a najkritičnije je u Bogutovcu na Ibarskoj magistrali. 

Štab za vanredne situacije je obezbedio cisterne sa pijaćom vodom u Kraljevu, iako nije došlo do zamućivanja izvora.
Situacija je međutim drugačija u Vrnjačkoj Banji gde je vodovod zatvoren jer voda zbog zamućivanja izvora nije za piće.

Opštinski Štab za vanredne situacije Kraljeva je zbog najave otapanja snega sa okolnih planina i mogućnosti pogoršanja situacije, u stanju pripravnosti.

U opštini Požega evakuisano je oko pedeset domaćinstava jer nasipi koji su podignuti nisu uspeli da spreče izlivanje reka. Iz okolnih sela evakuisana je i stoka i mehanizacija. Zbog toga, sela su ostala odsečena, a voda je ušla u seoska domaćinstva pričinivši veliku materijalnu štetu.
 
“Vodovod” grada Kruševca je usled naglog porasta nivoa akumulacije jezera Ćelije, prinuđeno da ispusti vodu. Usled obilnih padavina povećani su vodostaji reka u ovoj opštini i ugrožena poljoprivrena dobra.  

Na  sednici Republičkog štaba za vanredne situacije je rečeno da bi topljenje snega moglo da utiče na rast vodostaja u gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave, Toplice i Veternice i to do 23. aprila, kada se očekuje smirivanje hidrološke situacije, kao i da bi manji rast vodostaja na slivu Južne i Zapadne Morave i Timoka mogao da se dogodi 26. i 27. aprila, zbog većih padavina.

Opširnije o ovome možete pročitati na sledećim linkovima...

Vanredna situacija u Vitkovcu

Zapadna Morava poplavila stotine hektara

U Ribnici kritično